Danas je održano 60. po redu zasedanje Opštinskog veća opštine Priboj, kojim je predsedavao predsednik Opštine, Lazar Rvović. Na dnevnom redu danas, našla su se dva suštinski bitna pitanja, odnosno odluke od kojih će u budućnosti direktno zavisiti ekonomski oporavak, nove investicije i zapošljavanja u opštini Priboj.

Povodom utvrđivanja predloga Odluke o osnivanju Slobodne zone Priboj, predsednik opštine Priboj rekao je da se radi o velikoj stvari, za koju Priboj kao lokalna samouprava duguje zahvalnost Vladi Republike Srbije, koja je uprkos velikom broju zainteresovanih i mnogo većih opština i gradova, saglasnost za ovakvu odluku dala opštini Priboj. Inicijativa je krenula iz lokalne samouprave, koja je prepoznala značaj poslovanja u slobodnoj zoni. Priboj je inače 13. opština u Srbiji koja će imati slobodnu zonu, a sama odluka bez saglasnosti Vlade ne bi imala nikakvu težinu, rekao je Rvović. Slobodna zona je po definiciji ograđen i označen deo teritorije Republike Srbije, infrastrukturno uređen, gde se mogu obavljati proizvodne i uslužne delatnosti uz određene stimulativne pogodnosti. Odlukom, područje "Slobodne zone Priboj" obuhvata katastarsku parcelu br.557, KO Rača, ukupne površine 26 ha, 90 a 69 m2. Pogodnosti poslovanja u režimu slobodne zone su:
- Na uvoz robe koja je namenjena obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u slobodnoj zoni (repromaterijal za robu namenjenu izvozu, oprema, mašine i građevinski materijal), ne plaća se carina i druge uvozne dažbine, uključujući i porez na dodatu vrednost.
- Porez na dodatu vrednost se ne plaća na prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom i smeštajem robe u slobodnoj zoni.
- Promet roba i usluga u slobodnoj zoni, kao i promet između dve slobodne zone, oslobođen je plaćanja poreza na dodatu vrednost.
- Korisnik slobodne zone može privremeno izneti robu iz slobodne zone na drugi deo teritorije Republike Srbije, odnosno uneti robu u slobodnu zonu sa drugog dela teritorije Republike Srbije bez plaćanja carine i poreza na dodatu vrednost.
- Proizvođači u slobodnoj zoni, oslobođeni su plaćanja poreza na dodatu vrednost na potrošnju energenata (električna energija, gas, mazut, ugalj).
- Na robu smeštenu u slobodnoj zoni ne polaže se bankarska garancija, s obzirom da se roba nalazi pod carinskim nadzorom, što nije slučaj sa carinskim skladištima koja se nalaze van područja slobodne zone.
- Lokalna samouprava shodno svojim ovlašćenjima, može da donese odluku o pogodnostima za izgradnju objekata, infrastrukture na području slobodne zone. Ove pogodnosti se odnose na donošenje odluke o oslobađanju od plaćanja lokalnih poreza, naknada i taksi koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, npr.naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za takse i troškove opštinske uprave, naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za urbanističke uslove i saglasnosti, priključak na lokalnu infrastrukturu vode i kanalizacije, lokalne komunalne takse i sl.
Imajući u vidu da se Priboj nalazi u graničnom području sa susednik BiH i Crnom Gorom, članovi Opštinskog veća opštine Priboj konstatovali su da je ovo jedna od najboljih odluka u poslednjih 20 godina.
Danas je utvrđen i predlog Odluke o osnivanju Društva sa ograničenom odgovornošću "Slobodna zona Priboj" Priboj, kojom se prati i dopunjuje Odluka o osnivanju Slobodne zone Priboj. Za direktora ovog preduzeća je predložen Milisav Šalipur, za koga su se većnici složili da se radi o najboljem mogućem kandidatu, odgovornom, temeljnom, poštenom i radnom čovekom. Za članove Nadzornog odbora Odlukom su imenovani dipl. pravnik Đorđe Dujović, dipl. ekonomista Zoran Obradović iz Fapa i Šerfo Kaltak, dipl. ekonomista iz Priboja.
Ove odluke prosleđene su u skupštinsku proceduru.

Dnevni red sednice možete pogledati ovde.